Fajolizam 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Privredna akademija, Novi Sad

U v o d
Razvoj industrijskih preduzeća, praćen snažnom mehanizacijom i primenom elekrticiteta tokom 19. veka, je omogućio da se postepeno zaokruži konzistentan teorijski pristup organizaciji pod nazivom klasična teorija organizacije.
Teylora;
Fayola;
Forda;
Ganta;
Žilberta;
Emersona;
Urwicka;
Koontza i dr;
Ideje i pristupi na kojima se zasniva klasična škola i po kojima čini jedan konzistentan pristup su:
formalizam,
podela rada i specijalizacja,
raspon kontrole,
delegiranja ovlašćenja,
hijerarhijsko ustrojstvo i dr
Premda, klasična škola predstavlja konzistentan pristup, detaljnije proučavajući vidimo da se ona može posmatrati u okviru tri teoretska pristupa i to:
učenje F. Teylora i njegovih sledbenika izražen u teoriji“ Tejlorizam“
učenje Fayola izražen u teoriji“ Fajolizma“
učenje Vebera izraženo u teoriji“ Birokratske organizacije“.
Klasična teorije organizacije osvojila je neka praktična iskustva koja su korisna samo ako se zna kako i kada se koriste.
Na primer: fordovo upozorenje na pravilno vođenje poslova i davanje saveta rukovodiocima kako dobro da rukovode, treba shvatiti u tom smislu.
Na primer:
ne preduzimaj ništa više od onoga sa čime možeš rukovoditi,
posao obavljaj sa oduševljenjem i neumorno,
okreni svoje prema svom poslu,
budi tačan kao sat,
ne veruj samo svojoj memoriji,
i u pogodno vreme kontroliši svoje poslove.
Osnovna slabost klasične teorije organizacije je njena jedinstvenost, jer zanemaruje složenost ljudskog ponašanja i nove industrijske sredine, pa time dolazi u položaj da o njima donosi sudove samo na osnovu predpostavki.
Fajolizam
Značajan doprinos u razvoju naučne organizacije dao je inženjer Henry Fayol.
Smatra se za jednim od tvoraca klasičnog pristupa u organizaciji.
Henry Fayol dugo vremena je radio kao rudarski inžinjer u rudarsko – metaluškom kombinatu“Commentry – Four – Chamboult – Decazevill“.
Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom upravo u ovom preduzeću.
On je jedna od retko kompetentnih ličnosti koja je svoja saznanja mogao da proverava u praksi i na najvišem nivou. Postao je poznat relativno kasno. Sedamdesetih godina objavio je svoje prve radove, a šest godina kasnije i svoju studiju :“ Industrijska i opšta administracija“, koja će ga proslaviti širom sveta.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com